Ništa lakše neg’
popizdeti ! Ne treba ni da se osvrćeš okolo, dovoljno je biti svestan svoje
okoline. Sve lakše shvatam oca koji je
imao običaj reći : „Eh, da sam ja kralj, samo tri dana ...“
Na svakom od
ulaza u grad postavljen je, između ostalih, i saobraćajni znak „zabrana saobraćaja za zaprežna vozila“ što bi trebalo značiti da zabrana važi za celokupnu
gradsku teritoriju. Taj propis vas, međutim, neće spasiti mogućnosti da
izlazeći iz automobila ugazite u konjsku balegu . Pogotovu ako parkirate blizu
kontejnera. Može se desiti da vam vozilo osvane „zakićeno“ kakvom kravatom,
maramom, košuljom, ... koju je neko izbacio pospremajući garderober , a „dežurni higijeničari“ samo
razbacalo okolo tražeći nešto što mogu prodati
na Najlonu. Jedan moj prijatelj koji preprodaje polovne računare i komponente,
rekao je pre neki dan: „Ja sve što bacam prvo razbijem čekićem kako se ne bi
desilo da isto to ponovo kupim.“
Najviše volim
kada me nedeljom ujutro probudi topot kopita
začinjen zvucima muzike kao da ste u centru Kaira. Moj grad je pun onih
nesretnika koji su se ovamo sjatili bežeći s Kosova u vreme NATO bombardovanja.
Romi koji žive od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina (papira, kartona,
plastičnih flaša) svakodnevno pretražuju kontejnere po gradu pri čemu dobar deo
sadržine istih ostane razbacan okolo. Oni taj posao obavljaju uz pomoć nekakvih
zaprega, skleptanih kola u koja su upregnuti neki jadni, mršavi i usrani konji,
koji na sve drugo liče sem na predstavnike svoje vrste. Ali zato seru kao
pravi konji!Najćešće kad zastanu, tu pored kontejnera, na parkingu, ispred
vašeg automobila ...
Nekada je u ovoj
državi postojao zakon po kome je vozač zaprege morao očistiti nered koji
njegova životinja napravi na putu.Postojala je i kazna za to. Možda zakon
postoji i danas samo se, kao i nmogi drugi, ne sprovodi.
Jedno je sigurno:
grad debelo plaća komunalnu policiju a na teret nas, poreskih obveznika.
